Memići: Pijaca i roba za malo novaca

Odmah nekako po završetku poslednjeg rata, “stranci-mirovnjaci” su uticali na otvaranje pijace u Memićima, na međuentitetskoj liniji razdvajanja radi pomirenja trgovine i suživota BH naroda.

I tako već godinama, svake nedelje na Memiće, na improvizovanu pijacu slegne se masa ljudi, iz Zvornika, Sapne, Kalesije, ali i Loznice, Tuzle i drugih, bližih ili daljih, mjesta. Dođu da jeftino, za male pare, pazare ono što im treba, ili i ne treba ali je usput, poboljno, pa nek se nađe, zlu ne trebalo. Uglavnom, na tezgama, a i na zemlji, na prostrtom platnu ili kartonu, nema šta nema-

od igle do rezervnih dijelova lokomotive. Nova i polovna garderoba, obuća, torbe, veš, igračke, ali i namještaj, bijela tehnika, bicikli, tepisi, jastuci…

Iako prednjače Bošnjaci, sudeći po imenima koja se čuju u prolazu ima i Srba, i kao kupaca i prodavaca, a obavezno se ovdje, na pijaci, sretne neki poznanik koga niste vidjeli godinama. 

Ima šta da se pojede i popije, vrte se jagnjići i peku čevapčići, nudi sudžuka, suvo meso, ima voća, povrća, kao neki veliki vašar. Gužva i buka od onih koji na sav glas reklamiraju svoje proizvode, muzika sa kasetofona, a i uživo, nezaobilazni prosjaci i prodavci lažnih parfema.

Na više stotina metara kvadratnih tezge na sve strane, zbog nasutih kamenčića na putu kojim se između njih krećete, morati biti oprezni da ne izvrnete nogu ili upadnete u blato, ali sve u svemu isplati se otići, ako ništa drugo da se vidi sav taj šareniš, mada neke stvari mogu  itekako povoljno da se kupe, poput tepiha koji  kudikamo manje koštaju nego u prodavnicama. Roba uglavnom iz Turske, ali i nekih drugih zemalja, naročito ona polovna (Iz Njemačke, Italije).

Kolika je na Memićima gužva nedeljom možda najbolje pokazuju prepuni parkinzi na livadi, a oni koji ih izdaju od toga su napravili ozbiljan biznis i dobru zaradu. A onda već oko podneva sve se polako (is)prazni, ostaju samo gole tezge do naredne nedelje.

(m.m.)