Priča o psu po imenu Medo

Rijetko ko od šetača pored obale rijeke Drine nije zapazio jednog crnog, pomalo čupavog psa, koji često, velikom brzinom trči od mosta do gornje pasarele i nazad.

Iako na prvi pogled djeluje opasno, vrlo je miroljubiv, pitom, što bi narod rekao “gleda svoja posla”. Zbog takvog ponašanja postao je simpatičan mnogim šetačima koji su mu nadjenuli ime Medo, poneki donosili hranu, milovali ga, tepali, brinuli o njemu.

Predhodnih dana pas Medo je nestao, i kako je pisao jedan lokalni portal sumnjalo se da ga je neko uzeo i odveo iz Zvornika. Tako je i bilo, ali zahvaljujući interesovanju građana za Medinu sudbinu, on je pronađen u Ročeviću.

Kako nam je rekla jedna žena koja često svog psa vodi u šetnju pored Drine, i koja se brinula i o Medi, on je sada u psećem azilu.

“Javilo se dosta ljudi koji bi da ga udome, čak i jedna žena iz Austrije, tako da on više neće biti pas lutalica već će imati svoj dom", kaže ona. Da je Medo dobro potvrdila nam je i Snežana Alempić, jedna od sugrađanki koja mu je donosila hranu.

Na kraju priča o Medi imaće srećan kraj, mada ako ode iz Zvornika nedostajaće mnogima koji su navikli da ga vide kako trči obalom Drine, možda i Zvornik njemu, ko zna.

Uglavnom, priča o ovom psu govori da nismo baš toliko otuđeni i nezainteresovani za živote drugih ljudi, pa i životinja, koliko to izgleda u ovom vremenu kada većina gleda samo sebe i svoje interese. Pomalo vraća vjeru u ljudsku dobrotu i tvrdnju da se dobro dobrim vraća, kao u Medinom slučaju.