BORIS ANDRIĆ: SAOBRAĆAJNI INŽENJER I FUDBALER

Iako igra na poziciji štopera, fudbaler “Drine” Boris Andrić zna i golove dati  kao na poslednjoj  utakmici protiv “Borca” iz Kozarske Dubice. Ono što je zanimljivo je da ovaj visoki, snažni  igrač svoje  obrazovanje stavlja na prvo mjesto.

Diplomirao je na Saobraćajnom fakultetu u Doboju, sada je na master studijima, a stigne da vrijedno trenira i igra utakmice. Prve fudbalske korake načinio je u “Drini” kao desetogodišnjak, a nakon igranja u nekim drugim klubovima ponovo se prije pola godine vratio u svoj prvi klub.

-Ponikao sam u “Drini”, ali sam kasnije igrao za “Radnički” iz Karakaja. Zbog studija sam otišao u Doboj, tamo sam prvo igrao za “Željezničar”, a potom za “Slogu”.Bio sam i u FK “Podrinje” Janja, a  prije godinu i po  sam se vratio u “Drinu”, priča ovaj “štoper”, rođen 1997.godine u Zvorniku.

Njegovi roditelji su u Zvornik izbjegli iz Sarajeva, u naselju Ulice sagradili kuću u kojoj  on živi sa njima. Nije oženjen, trenutno nema djevojku, a svom školovanju i obrazovanju posvećuje najviše pažnje. Zaposlen je u jednoj firmi kao voditelj tehničkih pregleda, a u planu mu je da jednog dana pokrene sopstveni biznis u struci.

Fudbal sam kao mali zavolio,ali nikada ga nisam stavio ispred obrazovanja.To mi je velika ljubav, više od hobija, ali ne želim da mi od fudbala zavisi egzistencija, da živim od njega , već  da imam svoj posao, stabilan izvor prihoda.  Sport je dobra stvar, bolje da se djeca  njima bave nego da su na ulici, ali novac i polularnost ne smiju nikako ni djeci ni njihovim roditeljima da budu primaran motiv kada ih upišu u neki klub da treniraju. Treba raditi na sebi, trenirati, igrati pa ako se ukaže prilika ići dalje, napredovati, a ne razmišljati samo o parama, priča Andrić.

Imao je on  primamljivih ponuda od ekipa iz Premijer lige BiH, ali ih je zbog studija, a kasnije posla, odbio. Ovako se osjeća sigurnije, a  fudbalu se daje svom snagom. Voli takmičenje, igranje, putovanja, druženja, prilike za upoznavanja novih ljudi, prijateljstava. Kaže da je zadovoljan  atmosferom u “Drini” i da je siguran da će rezultati biti sve bolji.Još kada bi  pored grada finansijski ih pomogli “jači” privrednici i preduzetnici  bio bi im  to dodatni vjetar u leđa.

“U klubu je sjajna atmosfera, dobro se slažemo, družimo, svakoga novog igrača  dobro prihvatimo. Ne bih nikoga da izdvajam, sa svima sam u dobrim odnosima”.

O Zvorničkoj publici kaže da je zahjevna ali i zahvalna. Ponekad je suviše kritična, i pored koncentracije na igru čuje dobacivanja i komentare iz publike, nekada su pozitivna  nekada i ne, ali više pomognu nego odmognu. Sviđa mu se što je dosta djece do 15 godina u publici, dobro su organizovani,njihova podrška im puno znači.

Boris je jedini akademski obrazovan igrač FK Drina, ali to ne želi da ističe, da se hvali. Ljubazan je , kulturan , fin momak  kažu o njemu oni koji ga poznaju. Ideju za tekst o njemu dao nam je Rade Popović, strastveni navijač “Drine” koji o Andriću, kao i ostali, ima samo riječi hvale.

Radom na sebi, obrazovanjem, razmišljanjem Andrić razbija neke predrasude o fudbalerima. Već sada ima planove za budućnost kada završi  igračku karijeru, mada to neće biti skoro jer ovaj dvadesetsedmogodišnjak kaže da će igrati dok ga zdravlje služi.