Životne lekcije Matije Bećkovića

Matija Bećković je srpski pesnik, pisac i akademik, rođen 29. novembra 1939. godine u Senti. Neka od njegovih dela su: "Vera Pavladoljska", "Če – Tragedija koja traje", "O Njegošu", "Kosovo - najskuplja srpska riječ", "Metak lutalica" i druga. Osim poezije, Matija piše i pozorišne tekstove, kao i monodrame.

 Pročitajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka  Nigde  čovek  nije mali kao pred šalterom i nigde mali ljudi nisu veći nego iza njega.

Glupost je starija od pameti. Da prvi čovek nije bio glup, drugi se ne bi ni stvorio.
 Mene ne zanima  istina . Ja znam ko je u pravu.

Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna.
 
Sreća  je kad otkrijete Ameriku putujući za Indiju.

Sreća je uvek i svuda prisutna. Treba samo biti tu.

Moja ljubavi, digla si me toliko visoko da i kad bih pao – do zemlje bih se naživeo.

 Zato što si me ti volela, ja sam voleo sebe.

 Život nam ne bi bio potreban, kad bi bio jasan.
 Što vide slepi ne vide zaljubljeni.
 Najlepše peva onaj kome je najteže.
 Razdvajaju nas originali, a spajaju falsifikati.
 Lopovi  se kriju i od fotografa, a pošteni ljudi koji kradu pojavljuju se u štampi i na televiziji.
 Čovek bez nade i nije pravi čovek.

 Niko nije ostvario sve što je hteo i zamislio. I što je najgore, što su snage manje  ambicije  su veće