Sve više neženja
Imam dva prijatelja, oba oko četrdesetak godina. Jedan radi u velikoj državnoj firmi, drugi kod privatnika – „stranog investitora“. I, na temu ženidbe, oboje odgovaraju „Ma nema šanse, bre, današnje devojke samo pare gledaju, i da putuju, ili da beže u inostranstvo, koja će da se udaje….“
Prema podacima RZS, u 2018 godini je bilo za 23% više razvoda nego prethodne godine. U centralnoj Srbiji je taj broj veći za 11%, a na Jugu Srbije za čak 42%. Broj razvedenih brakova na 1000 sklopljenih je čak 213! Kao najčešći uzrok razvoda navedeni su nedostatak komunikacije, finansije, preljuba, alkoholizam i nasilje u porodici. Kod mladih bračnih parova najčešće razlike su oko finansija, zaposlenja, brige o deci ili porodice jednog od partnera.
Kako je statistika neumoljiva u svim sferama života (pa svi jedemo sarmu u proseku, – prim.), tako i ova životno-bračna statistika uopšte ne ide naruku ni državi, ni poslodavcima. Sve veći broj mladih planira – ili se sprema – da zbog nedostatka posla sreću potraži u zemljama EU ili „preko bare“. Retko ko od njih ima želju ili nameru da se vrati i da ovde započne porodični život.
Nije ni neka tajna da je najviše neženja u selima, naročito u siromašnijim krajevima. Danas kao da svi izbegavaju život na selu, pa je i devojkama iz takve sredine jedan od glavnih ciljeva – odlazak u grad, a još bolje u Beograd.
Ni moderan život i tehnologije, koje su prisutne gotovo u svim društvenim slojevima, ne
pomažu mnogo ovoj bračno-strateško-nacionalnoj priči. Kaže jedna moja prijateljica „Joj, ovaj Viber i te tajne poruke, koliko se ljudi razvodi zbog toga.“ Nije daleko od istine.
Elem, da se vratim na ova moja dva prijatelja. Jedan bi hteo da se oženi, a ima i pristojnu platu, oko 50.000 dinara (najveću u novijoj istoriji). Ovaj drugi, sa platom na nivou mimnimalne zarade, ne bi hteo ništa – sem da vreme provodi u kladionici.
Jedan političar (ne mogu da se setim koji) reče nedavno nešto u stilu „Džaba nam putevi i fabrike bez dece…“ Apsolutno je u pravu. Bez dece nemate u budućnosti ko da vam plaća porez, ko da stvara BDP kroz rad i potrošnju, pa ako hoćete – i ko da glasa.
A sad me izvinite, spremam se za svadbu, odavno nisam bio na nekoj – svadbe su ovde redak događaj.
(Danas)