PODSJEĆANJE NA JEDNU PRODAVNICU I SLAVICU

U avgustu mjesecu zatvorena je u našem gradu prva i jedina prodavnica vunice i ostalih sitnica neophodnih za izradu raznih pletenih i ostalih  ručnih radova.

Njenim vlasnicima nije se isplatilo dalje  držanje prodavnice. Šteta,  sugrađanke su u njoj mogle da nađu sve ono što im je bilo potrebno za pletenje jer je  bio dobar i raznovrstan  izbor ponuđene robe.

U tekstu objavljenom prije četiri godine pisali smo da se neke Zvorničanke   i one starije, ali i mlađe bave izradom ručnih radova, najčešće pletenjem što je posebno sada aktuelno zbog dolaska hladnijih dana.

“U prodavnici vunice, konaca  i ostalih sitnica neophodnih za pletenje i ostale ručne radove, više kupaca, mada ima i onih koji su redovni tokom cijele godine.

Gospođa Hatiđa iz zgrade “Z-16” razgleda i kupuje vunicu kako bi isplela kapu i šal. Kaže da voli da plete, da to radi od djetinjstva, i da zna da veze, hekla, te da joj to ispunjava vrijeme.

-Ne radim za prodaju, već za svoje unuke i ponekad za nekoga od familije, ili prijatelje. Znam da radim sve ručne radove, a pored pletenja volim i da kuvam, to me odmara, priča ona.

Slavica koja radi u ovoj prodavnici kaže da ima dosta redovnih mušterija, nekada bude i tužnih situacija kada neke nemaju novca da kupe sve što bi htjele, pa uzmu tek ono neophodno, a  mnogima je pletenje jedini izvor primanja.

 Zanimljivo je da se starije sugrađanke “drže” tradicionalnog načina pletenja, a mlađe vole da ekperimentišu sa novim vrstama vunice, poput onih koje se pletu prstima ili koje su meke poput traka od somota. Interesantne  su i figurice meda, veće ili manje, koje se ukrašavaju cvjetićima raznih boja i uglavnom se prave i poklanjanjaju za svadbe”.

Podjećanje je ovo na jednu prodavnicu u gradu koja je zatvorena poput mnogih drugih, a za uspomenu na nju mnogima su ostali šalovi, kape i ostali odjevni predmeti  ispleteni za sebe ili kao poklon dragim osobama.