Pet razloga da slušamo muziku

Muzika pozitivno utiče na naše raspoloženje i motivaciju i pruža nam utehu kada se osećamo loše. Istraživači su tokom poslednjih nekoliko decenija pokušavali da otkriju koja je stvarno svrha muzike u našem životu i zašto joj se okrećemo i u dobru i u zlu.

Zašto treba da slušamo muziku?

To nam pričinjava zadovoljstvo

Slušanje muzike aktivira delove našeg mozga koji su zaduženi za osećaj zadovoljstva. Isti moždano-hemijski sistem omogućava nam, na primer, da osetimo zadovoljstvo od seksa i hrane. Ipak, postoje i osobe koje su prilično indiferentne prema muzici. NJih je oko 2% u svetskoj populaciji i medicinskim rečnikom one pate od muzičke anedonije.

Muzika nam reguliše raspoloženje

Mnogi ljudi koriste muziku da bar na neko vreme pobegnu od svojih problema. To, međutim, nije jedini način na koji ona reguliše naše raspoloženje. Kada želimo da se opustimo, mi često puštamo muziku laganijeg tempa, dok brzu i energičnu muziku najčešće slušamo kada, na primer, vežbamo ili kada nam treba nešto da nas razbudi za dan pun obaveza. Čest je slučaj takođe da ljudi slušaju određeni muzički žanr kada žele da povećaju svoju koncentraciju.

Slušanjem muzike postajemo nostalgični

Pojedine pesme nas ponekad vraćaju u vreme kada smo ih prvi put čuli, a posebno ako se to dogodilo tokom nekog za nas važnog dana. One bude u nama nostalgiju za prošlim vremenima i podsećaju na ljude koji, nažalost, više nisu u našim životima. LJudi, između ostalog, pamte pesme sa rođendana, letovanja sa prijateljima, venčanja, prvih sastanaka i različitih godišnjica.

Uživamo u estetskim kvalitetima muzike

LJudi u velikoj meri puštaju muziku da bi se divili njenoj lepoti. Mi posedujemo čulo sluha i neke urođene ili naučene kriterijume na osnovu kojih možemo da razlikujemo muziku od obične grupe nepovezanih zvukova. Upravo zbog toga, mi ne uživamo u muzici samo kada nas njen ritam tera na ples ili melodija ohrabruje da je pevušimo. Mnogi od nas su u stanju da osete zadovoljstvo od slušanja muzike i kada ni na koji način ne reagujemo na nju. To se dešava, na primer, kada uživo slušamo koncert klasične muzike ili kada sa slušalicama na ušima u toplini svoga doma preslušavamo numere nekog nama dragog albuma.

Muzika koju slušamo je deo našeg identiteta

Ovaj razlog za slušanje muzike je naročito primetan kod mladih, koji se neretko grupišu u različite tabore na osnovu svog omiljenog muzičkog žanra, pa smo tako svojevremeno imali dizelaše, padavičare, metalce, pankere, rokere, hipstere, emose i klabere, a ne sumnjamo da su nove generacije izmislili još novih grupacije, čiji identitet, između ostalog, definiše i ljubav prema određenom muzičkom žanru.