Суђење у предмету "Мане Ђурић и остали", који се терете за злочине у Власеници, није одржано због тврдње бранилаца да не знају границу до које смију ићи у одбрани оптужених за злочин против човјечности, након што су данас на снагу ступиле допуне Кривичног закона БиХ којима се забрањује негирање злочина против човјечности које је наметнуо одлазећи високи представник у БиХ Валентин Инцко.
Милош Перић, бранилац првооптуженог Манета Ђурића, рекао је да је из медија сазнао о ступању на снагу допуна Кривичног закона и да сматра да му је законом онемогућено да тренутно заступа брањеника, преноси Бирн. Његовом ставу се придружио и Вељко Ћивша, бранилац Раденка Станића, који је додао да је из медија схватио како гласи одредба закона којим се забрањује "негирање геноцида" и осталих злочина.
"Сад ја постављам питање, докле могу ићи, а да не дођем до самоинкриминације", рекао је он.
Драган Готовац, бранилац оптуженог Мирослава Краљевића, рекао је да ће Адвокатска комора Републике Српске изаћи са јединственим ставом о поступању бранилаца у предметима који се односе на одредбе које су допуњене у Кривичном закону.
"Наступамо врло опрезно док Адвокатска комора не заузме јасан став", додао је Готовац.
Судско вијеће је у овом предмету одгодило суђење, те вратило два свједока која су данас приступила. Суђење ће бити настављено након годишњих одмора, 8. септембра.
За злочин против човјечности почињен у Власеници у периоду од априла 1992. до марта 1993. године суди се Манету Ђурићу ( бивши начелник Центра јавне безбједности Зворник ), Раденку Станићу, Мирославу Краљевићу и Горану Гарићу, који су оптужени за прогон бошњачког цивилног становништва – убиствима, затварањима, присилним нестанцима, сексуалним злостављањем и другим нечовјечним дјелима.
(извор: Глас Српске)