Najveći prinos lešnika nakon 10. godine starosti

VELIKA potražnja, visoka otkupna cena i izuzetno dug eksploatacioni period preko 50 godina, opredeljuje sve više Semberaca za uzgoj plantažnog lešnika.

Jedan od pionira ove proizvodnje u Semberiji, Milan Trišić iz Velike Obarske, ovih dana počinje berbu lešnika na površini od 4,5 hektara. Uprkos instaliranom sistemu za navodnjavanje, suša je učinila da rod bude umanjen za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.

- Prvi zasad lešnika na 2,5 hektara, podigao sam pre 12 godina, a nakon šest godina, proširio za još dva hektara. Plan je da se ide do deset hektara, jer po nekim svetskim standardima, prinos sa te površine vraća sve investirano, i omogućava solidnu zaradu - priča Milan.

Najveća mana ove proizvodnje je spor povrat kapitala, jer sadnice lešnika postaju komercijalno produktivne tek u petoj i šestoj godini, a najveći prinos se postiže nakon 10. godine starosti. Međutim, velika potražnja i visoka cena, uzgoj na skromnim zemljištima, i dug eksploatacioni period, čine lešnik isplativim za gajenje, i to je voćka koju vredi čekati.

Prinos  lešnika u punom rodu je oko 3,5 tona po hektaru, a sa cenom od šest evra po kilogramu čini ga perspektivnom voćkom, posebno što u obradi ne zahteva "puno ruku" kojih je sve manje u regionu. Lako ga je proizvesti, ali kome, i kako prodati je činjenica koja nije upitna kada je plasman lešnika u pitanju. Toliko je malo proizvođača, da se gotovo 90 odsto potreba za lešnikom uvozi.