Laža i p(ara)laža

Piše: Mirjana Mićić

Čudan smo mi narod, žalimo se kad nema posla, još više kada ga ima. Na crnogorskom primorju tačnije u Budvi – gužva. I na plaži, restoranima, šetalištu kao da korone nikada nije ni bilo. Za ležaljkama prava jagma mada za njih treba izdvojiti 20 evra (prvi red) ili 15 koji red dalje. Kao da je stvar prestiža “naslikati” se tik pored mora, mada neki zapravo za to žive i rade cijelu godinu. Puno je gastarbajtera koji ne žale da potroše i pokažu da ima se - može se.

Hoteli puni, kafane takođe, gazde se hvale da je gužva kao nikada prije, radnici – konobari, kuvari i ostalo uslužno osoblje se žale da ne mogu da stignu sve da postignu. Ima ih dosta iz Bosne, a na sve strane mami pare. Muzika uživo, najpoznatija estradna imena svako veče gostuju, od folkera do rokera, a na promenadi razni “zabavljači”,mada ih je tužno vidjeti kostimirane u Čarli Čaplina, Mister Bina, Sunđer Boba i neke druge likove kako satima čekaju da se neko sa njima slika i ostavi im koji cent. Kao i sa majmunima, zmijama, egzotičnim pticama, sve se nudi i niko se ničemu više ne čudi.

Na granici za koronu niko ne pita, distance i maski skoro nigdje, Rusa ponajviše, ali se mogu i Zvorničani sresti. U Budvi slučajan susret sa gradonačelnikom Zoranom Stevanovićem i njegovom suprugom Nadom. Imaju, kažu u Budvi stančić, i ponašaju se kao i ostali turisti.

Svijet je očito mali, a kao u “Laži i paralaži”, na moru i odmoru, ,dosta je foliranja i poziranja, pa nek košta koliko košta, važno je da se ima šta okačiti na društvene mreže i pričati kako je super bilo, pa i ako sve nije…