Piše: Mirjana Mićić
Malo-malo pa u poštanskom sandučetu nađem (vjerujem i vi ) neki poziv da dođem tu i tu i sklopim (novi, ponovni) ugovor o grijanju, struji, vodi, ili već o čemu se radi. I naravno poludim jer to znači ponovno višesatno stajanje u redovima da bi dokazao nešto što već imaš i redovno plaćaš. Naravno uz sve to moraš da poneseš dokaze o vlasništvu stana, nacrt stana, ličnu kartu, uplatnice i šta sve još ne. Kao da ljudi nemaju pametnija i preča posla nego da idu od šaltera do šaltera radi onoga što su jednom već prošli i smatrali završenim. Ali ne bi birokratija bila to da vas tako lako pusti na miru.
S obzirom da su naprimali radnika u tim preduzećima u kojima očito ne znaju šta da rade sa njima i kakav zadatak da im daju da se malo “zabave”, smisle obnovu, provjeru ili zaključivanje novih ugovora o isporuci struje ili grijanja ili pozivanje građana da li koriste mobilni telefon na pretplatu ili dopunu.
Stalno se govori o elektronskom plaćanju računa, smanjivanja papirologije, a ono obrnuto. Kada stanem na šalter za plaćanje računa u pošti otegne se to- što struja, grijanje, voda,održavanje zgrade, tv pretplata (mada taj program nemam), pa internet, kablovska, procenat za usluge skoro kao manji račun. Pa sad još i novi, ponovni, dodatni ugovori- kome, čemu?
Pružaoci raznih usluga nikako da shvate da su oni tu zbog nas, a ne obrnuto, da oni od nas žive, a ne mi od njih, i da bi trebali nastojati da nam olakšaju život, a ne obrnuto. Umjesto da nude popuste i neke manje povlastice za redovne platiše, oni moraju u red da potpisuju nešto što su već potpisali i zaključili. Tako je to kad ta preduzeća imaju monopol na domaćem tržištu, a potrošač nema mogućnost izbora da bira između više onih koji nude istu ili sličnu uslugu. O cijenama i njihovom povećanju da i ne govorim…
