Piše: Mirjana Mićić
Sretnem prije neko veče trojicu šetača pored Drine. Idu zajedno, razmahali se, smiju se. Pogledam bolje, kad ono trojica bivših članova jedne partije, sada svaki od njih u drugoj.Pozdravim ih kao DNS-ovce, takve sam ih i upoznala, mada su u međuvremenu sva trojica, što ranije, što kasnije, promjenili stranački dres. Naravno, znate i sami, ne toliko nezadovoljni politikom “stare” stranke, već da bi u drugoj, najčešće nekoj novoj, dobili kakvu bolju poziciju, funkciju ili barem savjetničko mjesto u Zvorniku, Banja Luci ili Sarajevu.
Ipak, vidim ostali su drugari, po sistemu “sličan se sličnom raduje”. Mnogo toga im je zajedničko, a najviše to što su “preletači”. Ima istine u onom aforizmu “Uvijek glasam za istog čovjeka, ali različitu stranku”. Mijenjaju ih neki kao čarape. Zato nije ni čudo što tako kratko traju, i oni i partije im i što je stanje u skoro svakoj - haotično.
Analizirajte i sami aktuelnu političku situaciju i sve će vam biti jasno. Da ih sve ne nabrajam, ali previranja i kadrovskog nezadovoljstva ima u svakoj od partija, ne samo u Zvorniku. I u vladajućem SNSD-a više “struja, pa tek u DEMOS-u, US, SDS-u, SP, PDP, DNS, neke od partija faktički više ne postoje. Pojedinim gradskim odborima se sprema raspuštanje, u drugima sprovodi čistka i unutarstranački izbori, u trećima radi na konsolidaciji članstva, ali je sve teže naći i u svoje redove privući “svježu krv”, nekompromitovane i nekorumpirane ljude.
Gledam prije neki dan fotografiju delegacije NS RS u Moskvi. Većina njih bili u SDS-u, pa ga napustili, ali nisu prestale “kolege” da se druže i sarađuju, jer ih zajednički interesi (po)vezuju, a stranačka izdaja, izgleda, lako oprašta. Čudan smo mi narod. Brzo i lako zaboravljamo, često jedno mislimo, drugo govorimo, a treće radimo. Evo, slučaj dolaska Stevanovića u Aluminu, tresla se gora, “rodio” se novi upravnik, preuzeo fabriku bez otpora, ikakvog protesta, što bi se reklo bez ijednog ispaljenog metka. Svi legli na rudu, jer što bi se kome zamjerali, kad je i tako sve odavno dogovoreno. Vještina je dolazećem pružiti ruku, odlazećem nogu, a ne pasti.
Balansiranje i nezamjeranje je postalo način našeg ponašanja, snalaženje - model opstanka, a moralnih dilema i principa malo ko više ima…
