Пише: Мирјана Мићић
Народна Скупштина РС усвојила је, 15.септембра, закон о заштити ћирилице и језика који је истовјетан са оним у Републици Србији, на чију иницијативу је и донесен. Али са његовом примјеном још ћемо причекати јер су бошњачки,па затим и и хрватски чланови Дома народа донијели Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса који је по њима, нарушен овим законом. Сматрају да овај закон није у складу с уставима РС-а и БиХ, као ни с међународним правним нормама, те да је латиница доведена у неравноправан и дискриминаторки положај у односу на језик српског народа, кутуру и писмо.
А како то изгледа у пракси и колико стварно водимо рачуна о употреби ћирилице, колико пишемо и читамо на њој ? Судећи по натписима фирми и у нашем граду - све мање. Називи ресторана, продавница, разних производа углавном су налатиници, и на енгеском језику.
На друштвеним мрежама неке нове модерне ријечи, скраћенице на мобилним телефонима. Нова времена- нови језик за интернетску комуникацију и контакт. У употреби нове ријечи попут шеровања, лајковања, ботовања, и сваки дан “никне” нека нова коју брзо прихватимо и усвојимо, па сад скоро да нема оног ко не зна шта значи селфи или хејтери.
Стране ријечи потискују наше, све више људи, нарочито младих говори енгески и друге стране језике, и ма колико ћирилица била симбол националне идентификације, све је мање оних који је из практичних или неких других разлога, користе. Можда закон допринесе да се она поново врати у моду, али све што је на силу није добро, па чак и да је то једини начин да се ћирилица заштити.
Треба имати слободу избора па нек бира ко шта хоће, без забрана и санкција. Уосталом ћирилица и латиница су два равноправна писма и ми настојимо да на нашем порталу оба буду заступљена. Мада, сигурно има много важнијих и битнијих ствари за овај народ и његов (национални) опстанак и стога је све ово са ћирилицом и законом о њој можда свјесно скретање пажње јавности са тих других животних проблема...
