Bio jednom jedan Tmuša, mali čovek sa radija

4

 

Stariji pamte njegov promukli glas preko tranzistora, osnovci i dalje recituju njegove pesme na školskim priredbama, a sećanja čuvaju i murali na beogradskim zidovima, imena škola i kulturnih institucija.

„Vedro misliti i vedro pisati, u smislu – jednostavno, bistro, pregledno, čitko, kratko i jasno, uvek sa nekom moralnom, humanom željom, potrebom ili idealom“, govorio je Dušan Radović.Bio je pisac, pesnik, novinar i urednik, a za one najbliže – dobar čovek namrgođenog lica, katkad strog i odsečan, ali pre svega duhovit, pošten i pravičan. Za sebe je govorio da je „primenjeni književnik“ i „petao koji kukuriče svako jutro“, prijatelji i kolege su ga zvale Tmuša, dok su ga svi ostali znali kao Duška Radovića.

Petao sa durbinom na krovu Beograda

Leta 1975. na 23. sprat Beograđanke stiglo je veliko pojačanje. Nakon dosta kolebanja i nećkanja, Duško Radović na nagovor jednog od osnivača Studija B – Dragana Marković, prihvata poziv i priključuje se timu.,Isprva je pisao tekstove za reklame – „drugačije, modernije i privlačnije poslovnim partnerima“.Tadašnji direktor Marković, uvideo je da Radović može da pruži više – novi programski sadržaj i dodatni kvalitet. Tako se jednog julskog jutra sa talasa radija Studija B prestonicom prolomilo „Beograde, dobro jutro“. Emisija je počinjala je u 7.15 ujutru, ali je Radović dolazio u redakciju već oko pola 5, ne bi li pripremio tekstove za program koji je išao uživo.

Neretko je na posao dolazio natmuren i mrzovoljan, zbog čega su ga nazvali Tmuša. A u stvari je bio jedan dobrica, jako dobar i plemenit čovek. Kaže i da veoma brinuo o kolegama, te da je često jutarnjoj smeni donosio doručak – pogačice, topao hleb i jogurt.

Inspiraciju je crpeo sa ulice, iz naroda i novina, a zatim je pretakao u tekstove koje je kucao na pisaćoj mašini u kancelariji punoj knjiga, gde je na stolu stajala pepeljara puna opušaka.

Kada ideje nisu same navirale postajao je nervozan, a smirivao se šetajući u krug, po hodnicima Studija B.Malo je sačuvanih audio zapisa iz tog perioda jer para za trake na kojima su emisije snimane nije bilo, pa su presnimavane, ipak, tekstovi su objavljeni u tri knjige pod nazivom „Beograde, dobro jutro“.

U nekom trenutku, redakcija mu je poklonila durbin pomoću koga je iz kancelarije posmatrao ulice Beograda – njegove neiscrne inspiracije.

Tako je jednog jutra kada u Beogradu nije bilo grejanja uočio dim iz gradske skupštine.

„Pročitao je u emisiji – kada Skupština grada može da se dimi, mogu da se dime i ostali – i na taj način ih naterao da ne lože jer nije lepo da se samo oni greju“

„Svaki Dušan je vredan, al’ Radović je samo jedan“

Duško Radović je rođen u Nišu, u železničarskoj porodici – 29. novembra 1922. Najveći deo života proveo je u Beogradu, gde se doselio iz Subotice. U bogatoj karijeri, bio je urednik programa za decu Radio Beograda i Televizije Beograd, izdavačkog preduzeća Borba i dečijeg lista Poletarac, i na posletku, radija Studio B. Njegova radio-drama „Kapetan Džon Piplfoks“ iz 1953. godine ušla je u školsku lektiru.

Preminuo je pre 36 godina – 16. avgusta 1984.

Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo oko 10.000 građana.

Uspomene na njega očuvane su u širom Srbije – od imenima ulica, škola i pozorišta, preko murala i spomenika, do pesama i priča u školskim lektirama i čitankama.

Prokomentariši

Plain text

Zaštita
285436917Unesite mišem ovo: 4771